Prilikom razvoda, deca najčešće ostaju s majkom, jer se smatra da je to nekako prirodnije i “normalnije”, ali u poslednje vreme sve češće se dešava da takvu obavezu (uprkos protivljenju druge strane) preuzimaju očevi, jednostavno zato što su – podobniji. Ispovest samohranog oca Milomira Jocovića iz Novog Sada nateraće vas da se dobro zamislite…

ZASLEPLJEN LJUBAVLJU

– Upoznao sam svoju ženu pre tačno deset godina, dopala mi se na prvi pogled onako lepa, vragolasta, puna života. Između nas je odmah proradila hemija, počeli smo da se zabavljamo, a posle nekoliko meseci odlučili smo da živimo zajedno. Divno smo se slagali, bio sam ubeđen da je to ljubav za sva vremena i da ništa ne može pomutiti našu sreću. Primetio sam, doduše, da voli da popije, ali ne kaže se uzalud da je zaljubljen čovek slep kod očiju. Nije mi smetalo što je sve češće izlazila i vraćala se pod gasom, pravdao sam to njenom željom da se opusti i oraspoloži, mislio sam, nek se zabavlja, nisam u tome video ništa loše – započinje svoju priču ovaj tridesetdevetogodišnji pekar koji je danonoćno radio da bi svojoj devojci obezbedio lagodan život.

Toliko ju je voleo da nije želeo da se seća koliko mu je patnje nanela sklonost alkoholu onih uz koje je rastao.

Sad se spremaju za more, a onda ih čeka škola
Sad se spremaju za more, a onda ih čeka školaFoto: Robert Getel / RAS Srbija

PROKLETI ALKOHOL

Ni u školu nije krenuo kada ga je Centar za socijalni rad oduzeo roditeljima koji se nisu treznili, neretko su nasrtali jedno na drugo, a dobio bi i Milomir, naročito od oca. Smestili su ga u hraniteljsku porodicu, gde se takođe previše pilo, tu su ga tukli svakodnevno, tek tako, ni krivog ni dužnog. Jedini period koji pamti po dobru jeste boravak u Dečjem selu, odakle je prešao u Prihvatilište za omladinu, iz kojeg, kako kaže, takođe ne nosi lepe uspomene, baš zbog alkohola. A sad, i devojka koja pije…

ZATIŠJE PRED BURU

– Trebalo mi je dosta vremena da shvatim da je ona, zapravo, stalno pripita. Iz provoda je dolazila sve kasnije, do mene su dopirale glasine da me vara, ali nisam verovao. Pokušavao sam da je urazumim, ali svi naši razgovori na tu temu završavali su se žučnim svađama. Mislio sam, sve će se promeniti kad zatrudni i mojoj sreći nije bilo kraja kada mi je saopštila da je u drugom stanju. Napravili smo lepu svadbu, a u avgustu 2011. godine rodio se Vuk. Ni slutio nisam da je period do prvog rođendana našeg sina bio samo zatišje pred buru, ma šta buru, tajfun, koji me je naredne četiri godine lomio kao slamku – nastavlja svoju ispovest Milomir, koji je u to vreme, kao odličan majstor, dobio ponudu da za dobru platu vodi vrlo prometnu pekaru.

Milomir i Vuk
Milomir i VukFoto: Robert Getel / RAS Srbija

JEZIVE SCENE

Posao je Milomira ispunjavao velikim zadovoljstvom, ali kod kuće ga je svakog dana čekao pakao, pijana žena i kuća u haosu.

– Sva sreća, pa je tašta dolazila da pazi na dete. Pokušavao sam lepim, nije vredelo, kada bih povisio glas, vrištala je, psovala me, vređala i udarala sva obeznanjena od alkohola, ne libeći se prostota ni pred detetom. Nebrojeno puta intervenisala je policija, ni njih nije štedela. Opomenuli bi je, napravili zapisnik, a mene su gledali u čudu i pitali zašto to trpim. Želeo sam da joj pomognem, još uvek sam je voleo, hteo sam da dete raste uz roditelje, kad već ja nisam bio te sreće – otkriva on razlog zbog kojeg je oklevao da okonča brak.

ODLUKA KOJA MENJA ŽIVOT

S vremenom, opijanje i agresivni ispadi postali su sve intenzivniji, a onda je Milomirova žena počela da izbija iz kuće, najpre na dan-dva, pa na dve-tri nedelje, potom je nestala, otišla je da živi s nekim čovekom i nije se javljala šest meseci.

– Čvrsto sam rešio da se oslobodim tog teškog balasta i konačno uzmem život u svoje ruke. Podneo sam zahtev za razvod i zatražio starateljstvo nad Vukom. Moja žena se nije pojavila na prvom ročištu, nije se znalo ni gde je, i sudiji, koji je dobio na uvid sve one policijske zapisnike, odmah je bilo sve jasno. Došla je na drugo suočavanje i rasplakala se kada je čula da će dete moći da viđa dva puta nedeljno, po sat i po, isključivo u mom prisustvu. To kao da ju je zauvek otreznilo. Evo, prošle su dve godine od razvoda, moja bivša žena više ne pije, nedavno se i zaposlila, sada može da viđa Vuka kad god poželi. Ne, nećemo se pomiriti, ljubav se ugasila, ali ostali su poštovanje i zajednička želja da nam dete raste srećno, okruženo pažnjom oba roditelja. Šta god da joj zatreba, tu sam, uvek ću joj pomoći, nisam zatrovan besom i razočaranjem, zaista joj želim sve najbolje.

SVOJ NA SVOME

U međuvremenu, Milomir je otvorio svoju pekaru, u lepom, svetlom lokalu, s novom, modernom opremom.

– Mnogo su mi pomogli moj bivši poslodavac, koji mi je više nego otac, i nekolicina plemenitih ljudi, bez reči su mi dali novac da im vratim kad budem mogao. Posao ide dobro, ne žalim se, imam devetoro zaposlenih, sve dugove sam namirio do poslednje pare. Moj vredni sinčić, čim dođe iz vrtića, hvata se metle i čisti pekaru, ode i da baci smeće, tako zarađuje džeparac. Uveče često ode kod mame i bake da prespava, sada se spremamo za more, a onda nas čeka škola.

Angelina Čakširan\Zenablic.rs