Home / Zanimljivosti / Zašto mislimo da je depresija izmišljena bolest ili nečiji hir – sve dok ga ne zateknemo mrtvog u sobi?

Zašto mislimo da je depresija izmišljena bolest ili nečiji hir – sve dok ga ne zateknemo mrtvog u sobi?

Poremećaj koji ne shvatamo dovoljno ozbiljno sve više ljudi tera na samoubistvo

Između “to razmaženo i željno pažnje” i “dete drago, zašto si se ubilo?” linija ume da bude veoma tanka. Teško da prođe nedelju dana i da Srbiju zaobiđe vest o tome da je neko, neretko mlad, pokušao ili izvršio samoubistvo, a da najbliži iskreno ne znaju zašto.

Proteklih dana zemlju je potresla vest o smrti mlade Novosađanke Aleksandre (20) – prelepe, pametne devojke za koju niko ne zna zbog čega je, po dosadašnjim saznanjima, usred noći odlučila da skoči sa mosta. Samo dan kasnije Nikola (22) iz Beograda obesio se u kabini kruzera na kome je radio, a njegove kolege tvrde da, osim što je bio pod velikim stresom, ništa nije slutilo na ovakav čin. 

Depresija je sve češća kod mladih Foto: Pixabay/ StockSnap

Probleme koji nisu vidljivi golim okom niko nije mogao da uoči. Ipak, ukoliko se kao eventualni uzrok patnje navede depresija, saučešće za čas zameni salva osuda.

– Trebalo je da mu roditelji daju motku, pa da vidiš kako bi se izlečio.

– Da je imala decu, muža, kredit, znaš kad bi imala vremena da bude depresivna?

– Kakva je bolest kada nema laboratorijskog testa da je potvrdi? To sve razmaženo, sebično i lenjo. Lako je plakati nad sudbinom kada neko drugi kuva ručak – samo su neki od komentara koji prate priče o depresiji.

 

Da česta nemogućnost da se ova bolest prepozna i razume nije samo problem Srbije, već i celog sveta, ističe dr Ivana Stašević Karličić, v.d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”.

Ova bolest najčešće tera ljude da sebi oduzmu život ili to probaju Foto-ilustracija: Pixabay

– Nerazumevanje depresije kao bolesti je posledica prvenstveno nedovoljne informisanosti i edukovanosti stanovništa, kao i tendencije da se bolest smatra i tumači ličnom slabošću, čak i razmaženošću. Zato je potrebno uvek naglastiti da je depresija poremećaj koji nosi najveći rizik za pokušaj i izvršavanje samoubistva – kaže dr Stašević Karličić.

 

Niti je depresija razmaženost, niji je kratkotrajno neraspoloženje kroz koje svi prolazimo depresija, a mešanje ovih stvari samo će dodatno otežava obolelima, smatra ona.

To nije ni kratkotrajno raspoloženje, ni razmaženost, kažu lekari Foto-ilustracija: Profimedia/Sciencephoto RM

– Vrlo često u medijima i okolini čujemo da je neka osoba bila depresivna nekoliko dana, pa se sama izborila i pobedila depresiju snagom svoje ličnosti i uma, razgovorom, vežbanjem i slično. Propagiranje ovih pogrešnih stavova, proglašavanje kratkotrajnog, nepatološkog neraspoloženja depresijom, kao i posmatranje depresije kao stanja za koje je sama obolela osoba kriva zbog svoje malodušnosti, razmaženosti, slabe ličnosti i slično, povećavaju osećaj stigme i bezvrednosti osoba koje su zaista depresivne. Depresija nije slabost, depresija je bolest koja može i mora da se leči! – izričita je doktorka.

LJUDI KOJI SE POLAKO GASE

Depresija se prepoznaje po tome što dugo traje, a osoba koja od nje pati ne može da normalno funkcioniše.

Depresivni ljudi gube volju za životom, ali to se može promeniti Foto-ilustracija: Profimedia / Disbalans hormona može biti uzrok depresije

– Neraspoloženje, odnosno tuga je prisutna tokom većeg dela dana, skoro svaki dan i praćena je naglašenim smanjenjem interesovanja ili zadovoljstva, gubitkom energije i umorom. Javlja se i gubitak samopouzdanja ili samopoštovanja, bezrazložan osećaj krivice, misli o smrti i samoubistvu, smanjena sposobnost koncentracije i donošenja odluka. Tu dolazi i nesanica ili preterano spavanje, promene u apetitu, slabiji libido, anksioznost, mentalna i fizička usporenost ili pak stalan nemir – objašnjava dr Stašević Karličić.

“Nevidljivi” problem koji ljude tera na samoubistvo Foto-ilustracija: pixabay.com

Tipično, depresivna osoba je neraspoložena, bezvoljna da ustane iz kreveta, ide na posao, komunicira, čak i održava ličnu higijenu.

 

– Budući da se osobe obolele od depresije osećaju bespomoćno i sebe krive za svoje stanje, veliku ulogu u prepoznavanju depresije imaju njima bliske osobe, koje, ako primete ove simptome, treba da pokažu razumevanje i insistiraju da pozovu lekara. Ako primete bilo kakve suicidalne ideje, namere i ponašanje, bližnji moraju da pozovu nadležne službe, kako bi osoba bila i bez svog pristanka dovedena na pregled i lečenje. Iako je porodici veoma teško da donese takvu odluku, treba da ima na umu da je depresija bolest koja se leči i da će im depresivna osoba biti zahvalna na tome nakon što izađe iz “mračnog kaveza” i vrati se svom životu – kaže doktorka.

Bližnji treba da insistiraju na javljanju lekaru Foto: Profimedia, Wavebreak

NE OSUĐUJ ŠTA NE MOŽEŠ DA RAZUMEŠ

– Ako niste imali ili nemate ozbiljnu psihičku bolest i niste osetili kako je to biti konstantno suicidalan, ne zbog ocena, ne zbog dečka, ne zbog gluposti, NE MOŽETE da razumete kakva je to jaka bol i iscrpljenost od borbe sa samim sobom, da počneš da misliš da je smrt jedini izlaz – poručila je jedna tviterašica svojim pratiocima, a propos smrti Aleksandre Božić, devojke iz Novog Sada.

Ljudima koji se muče sa mentalnim problemima ne može se govoriti da “nije sve crno, ljudi su bili u ratu, u Africi nemaju šta da jedu” i slično, nastavlja ona.

Niko se ne ubije ni zbog čega Printskrin: Twitter/Izgubljena ukosnica

– Kako očekujete od osobe koja ne može da se izbori sa samom sobom da podnese loše stvari koje je snađu u životu? I depresija nije jebeni pridev, da nekome kažete da se samo smiri. I mentalne bolesti vrlo često idu u kombinacijama, nikone izabere da ih ima. I uostalom ko vama daje za pravo da procenjujete ko kojom jačinom oseća bol oko nečega što je vama možda banalno? – postavila je ona legitimno pitanje.

KAMPANJA “DEPRESIJA NEMA LICE” I #ZA*EBIDEPRESIJU

Depresija je postala veoma važna tema svetskih medija prošlog jula kada se, nakon višegodišnje borbe sa ovom bolešću, obesio Čester Benigton, pevač grupe “Linkin park”.

Njegova udovica Talinda, sa kojom je imao četvoro dece, napravila je tada heštag #fuckdepression (za*ebi depresiju) i pokrenula kampanju sa ciljem da pokaže svetu da depresija nema lice i lako se može sakriti iza širokog osmeha.

 

Depresija nema ni lice, ni raspoloženje. Ovako je depresija izgledala samo 36 sati pre njegove smrti. Mnogo nas je voleo i mi smo voleli njega – napisala je ona i podelila video na kome se Čester od srca kikoće.

Njenu kampanju prihvatili su ljudi širom sveta i podelili svoja teška iskustva i gubitke.

– Ovo je moj dečko dve nedelje pre nego što se obesio. Nikada nećemo znati zašto – napisala je Agnješka.

– Moje lice depresije i, da, moguće je biti depresivan sa detetom. Kada me ljudi pitaju “Kako može da ti bude loše kada imaš nju?”, samo čine da se osećam još beskorisnije – opisala je Britani.

– Depresija nema lice i nekada se u danima kada izgledam najbolje osećam najgore. Depresija su i suze, strah i samoprezir, ali i široki lažni kez. Ne sudi – nikada ne znaš šta se krije ispod nečijeg osmeha – poručila je jedna tinejdžerka iz Rusije.

(Dunja Savanović / d.savanovic@telegraf.rs)

About receptiizdravlje

Check Also

Neprijatelj pod MASKOM prijatelja: 8 Načina KAKO da prepoznate LAŽNU ljubaznu osobu

Jeste li ikada u životu sreli nekoga ko je uvijek prijatan bez razloga, ali žali …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *